Ескишехир (Eskişehir)
Ескишехир (дословно преведено Стариград, такође Долинеон је град на западу центалне Турске у вилајету Ескишехир. Према процени из 2009. у граду је живело 618.184 становника.
Са својих 482 793 становника у ужем центру (706 009 Провинција Eskişehir) је једанаести град по величини у Турској, и велики индустријски центар западне Анадолије. <реф наме=брит/>
Према податцима Турског статистичког института за 2011. метрополитански Ескишехир имао је 648.396 становника.
Ескишехир лежи у близини археолошких остатака античког фригијског града Дорyлаеума (латински: Dorylaeum; старогрчки: Δορύλαιον, Dorýlaion), чији се бројни артефакти данас чувају у локалном археолошком музеју.
Ескишехир је вероvатно израстао за време Бизанта из групе насеља око термалних извора. Код тог насеља догодила се велика Битка код Дорилеја, у којој су крижари победили Турке Селџуке - 1097. Османлије су завладали тим крајем 13. векa, за време њихове власти насеље је остало мало и безначајно.
Прави развој данашњег Ескишехир одпочео је доласком жељезнице 1894. кад је у граду отпочела производња опреме за даљу изградњу пруге према Багдаду. Тад је почео и велики прилив бројних турских избеглица ( Кримски Татари) који се наставио и у првој половици 20. вијека, кад су стале пристизати избеглице са Балкана из бивших османских земаља Бугарске, Румуњске, Босне и Санџака Град је претрпео велика разарања за време Грчко-турског рата 1919-1922 - тако да је упркос свом имену Стари град, он заправо Нови град, јер је након тог наново подигнут.
Војни аеродром у Ескишехиру је за време хладног рата био седиште врховног штаба турске авијације.
Са својих 482 793 становника у ужем центру (706 009 Провинција Eskişehir) је једанаести град по величини у Турској, и велики индустријски центар западне Анадолије. <реф наме=брит/>
Према податцима Турског статистичког института за 2011. метрополитански Ескишехир имао је 648.396 становника.
Ескишехир лежи у близини археолошких остатака античког фригијског града Дорyлаеума (латински: Dorylaeum; старогрчки: Δορύλαιον, Dorýlaion), чији се бројни артефакти данас чувају у локалном археолошком музеју.
Ескишехир је вероvатно израстао за време Бизанта из групе насеља око термалних извора. Код тог насеља догодила се велика Битка код Дорилеја, у којој су крижари победили Турке Селџуке - 1097. Османлије су завладали тим крајем 13. векa, за време њихове власти насеље је остало мало и безначајно.
Прави развој данашњег Ескишехир одпочео је доласком жељезнице 1894. кад је у граду отпочела производња опреме за даљу изградњу пруге према Багдаду. Тад је почео и велики прилив бројних турских избеглица ( Кримски Татари) који се наставио и у првој половици 20. вијека, кад су стале пристизати избеглице са Балкана из бивших османских земаља Бугарске, Румуњске, Босне и Санџака Град је претрпео велика разарања за време Грчко-турског рата 1919-1922 - тако да је упркос свом имену Стари град, он заправо Нови град, јер је након тог наново подигнут.
Војни аеродром у Ескишехиру је за време хладног рата био седиште врховног штаба турске авијације.
Географска карта - Ескишехир (Eskişehir)
Географска карта
Земља (геополитика) - Турска
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
TRY | Турска лира (Turkish lira) | ₺ | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
AV | Аварски језик (Avar language) |
AZ | Азерски језик (Azerbaijani language) |
KU | Курдски језици (Kurdish language) |
TR | Турски језик (Turkish language) |